Use LEFT and RIGHT arrow keys to navigate between flashcards;
Use UP and DOWN arrow keys to flip the card;
H to show hint;
A reads text to speech;
37 Cards in this Set
- Front
- Back
|
Glenis Skejding - određenje bolesti |
Bolest je skup abnormalnih pojava koje ispoljava grupa živih organizama, a u vezi sa jednom ili nekoliko karakteristika po kojima se one razlikuju od norme svojstvene njihovoj vrsti, i to na takav način da te organizme dovode u biološki manje vredan položaj. |
|
|
Robert Kendel |
Duševno poremećeni ljudi su u biološki manje povoljnom položaju zbog veće stope smrtnosti i manjeg fertiliteta. |
|
|
Donald Klajn - određenje duševne bolesti |
Bolest je skrivena, objektivna, suboptimalna delimična disfunkcija. Ona nije naprosto arbitrarna socijalna procena, već se izvodi iz koncepta optimalnog biološkog funkcionisanja unutar evolucionog konteksta. |
|
|
Džerom Vejkfild - bolest |
Bolest je štetna disfunkcija, odn. nesposobnost internih mehanizama da obavljaju prirodno selekcionisane funkcije, tj. funkcije koje im je prirodna selekcija, odn. evolucija odredila da obavljaju.
*šteta: lišavanje koristi, sa tačke gledišta standarda date kulture (vrednosni krit); nesposobnost da se vrši odr. prirodna funkcija (ona oja ishodi iz evolucije) |
|
|
pitanje značaja/praga/stepena izraženosti |
koliko veliki mora biti poremećaj/disfunkcija da možemo govoriti o njenoj štetnosti/ o bolesti? |
|
|
Henriksova kritika Vejkfilda |
- Vejkfildova je dobra definicija somatske bolesti, ali se svi duševni poremećaji ne mogu svesti na biološke - ipak, neki duš. poremećaji, kao što su shizofrenija i autizam, bi se mogli objasniti zakazivanjem neke od mentalnih funkcija koje su ishod prirodne selekcije -kod shizofrenije i autizma je slučaj poremećaja sposobnosti razumevanja i interpretacije socijalnih pojava --> po Henriksu, postoje posebni mentalni mehanizmi namenjeni procesuiranju socijalno relevantnih informacija, i oni jesu ishod evolucionog procesa - ali postoje poremećaji koji se ne mogu objasniti zakazivanjem evolucijom selekcionisanih mentalnih mehanizama-- npr. poremećaji čitanja i pisanja, računanja... - Henriks smatra da je neuro-ponašajni sistem otvoren i da ne postoji razvijen funkcionalni prototip ponašanja u svim situacijama |
|
|
dileme pri određivanju mentalnog poremećaja |
- kauzalizam (utzrok) vs deskriptivizam (opis kliničke slike) - esencijalizam (kategorije su određene prirodom poremećaja) vs nominalizam (ljudi određuju kateogorije; praktične svrhe--- duševni poremećaji ne postoje nezavisno od ljudi, odn. od klasifikacija) - objektivizam (materijalna faktička priroda) vs evaluacija (vrednosna procena -- svako određenje duš. por. je i vrednosno) - internalizam vs eksternalizam - entiteti vs delatni činioci - kategorije vs dimenzije
- |
|
|
prosečno i idealno |
- prosek, norma, standard - idealno-ponašajni obrazac jednog društva - kriterijum idealnog: duševno neporemećen je pojedinac koji se ponašanjem i idejama najviše približava odr. idejno-ponašajnom idealu - idejno-ponašajni ideal je određen duhom vremena |
|
|
negativno odstupanje, devijacija |
ona odstupanja koja u većoj ili manjoj meri onemogućavaju pojedinca da uredno obavlja društvene uloge i zadatke |
|
|
procena psihijatra u odnosu na društvenu prcenu |
one se uvek poklapaju, odn. postoji saglasnost između načina na koji psihijatri određuju šta je duševni poremećaj, i načina na koji to čini većina članova jedne zajednice |
|
|
poželjnost idealno-ponašajnog obrasca |
svaki idejno-ponašajni standard koji je aktuelan u datom društvu smatra se poželjnim; i to sve dok većina članova konkretne zajednice oceni da nije dobar--- dakle, sve dok je dominantan, odr. idejno-ponašajni obrazac je poželjan za većinu pripadnika date zajednice |
|
|
na šta se odnose pojmovi "onesposobljenost" i "disfunkcionalnost"? |
onesposobljenost i disfunkcija u obavljanju socialnih uloga |
|
|
Talkot Parsons |
duševni poremećaj postaje problem kada duševno oboleli pojedinac više nije u stanju da odgovori očekivanjima koja proizlaze iz njegovih socijalnih uloga (institucionalizovanim socijalnim očekivanjima)
zdravlje: optimalan kapacitet čoveka za obavljanje socijalno vrednih zadataka--- osnovni kriterijum zdravlja je uspešno igranje odgovarajućih socijalnih uloga i uspešno socijalno funkcionisanje
bolest: suboptimalni kapacitet za obavljanje odg. socijalnih uloga |
|
|
određenje duševnog zdravlja Svetske zdravstvene organizacije |
Stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja. |
|
|
ko uvodi ideju o nedosežnosti potpunog duševnog zdravlja |
Frojd |
|
|
da li je čovek koji odstupa od idealno-ponašajnog obrasca nekog ivil totalitarnog društva duševno poremećen? |
ovo bi sledilo iz Parsonsove funkcionalističke definicije; ALI odstupanje od idejno-ponašajnog obrasca služi samo kao jedan od indikatora, kao potreban, ali ne i dovoljan pokazatelj-- nužne su i druge karakteristike pri davanju određenja |
|
|
suprotnost duševnom poremećaju je... |
stanje duševne neporemećenosti (ne mentalno zdravlje!) |
|
|
Šta razlikuje odstupanje duševno poremećene osobe od odstupanja osobe koja nije duševno poremećena? |
- oštećenje mentalnih funkcija :P - oštećenje m.f. i odstupanje su mimo volje pojedinca
-- od svih onih koji iz razl. razloga odstupaju od individualnog i socijalnog, jedino duševno poremećeni ljudi to čine zbog oštećenja mentalnih funkcija
(mentalne funkcije kao što su osećanja, volja, mišljenje, memorija, percepcija, orijentacija u prostoru, vremenu i prema ličnostima, jačina i kontrola nagona, koncentracija, motivacija, inteligencija, rasuđivanje, samopercepcija, percepcija drugih i sveta, kao i sebe u svetu i u odnosu prema drugima) |
|
|
zašto neko ko ima izuzetnu orijentaciju u prostoru, dakle, mnogo iznad proseka -- se zbog toga ne može smatrati mentalno poremećenim? |
oštećenje mentalne funkcije uključuje ne samo kvantitativna već i kvalitativna odstupanja od proseka
- takođe, ovo odstupanje ne čini ga socijalno disfunkcionalnim |
|
|
Kako Viktorija Margri vidi normativno? |
Kao suprotnost patološkom; normativno podrazumeva sposobnost za samo transcedenciju, samo-revidiranje, prevazilaženje |
|
|
Robert Vič i kritičke opaske na račun volje |
- bolesti koje pojedinac može da prevenira voljnom, svesnom akcijom (Kecmanović smatra da ovo nije relevantno kada se govori o mentalnoj bolesti; odn. u odr. slučajevima, moguće je preduzeti opšte mere prevencije, mentalnu higijenu i sl. ili specifične mere prevencije; ali u slučaju dr. bolesti, kao što je šizofrenija, npr-- štaš da radiš?)
- druga opaska: opravdanost oslobađanja krivice za bolest ili poremećaj - |
|
|
zašto se psihijatri ne bave duševnim zdravljem |
- da ne bi bili kentauri :D (da ne bi previše zalazili u filozofiju, time postajući ni-filizofi-ni-psihijatri...) - bave se praktičnim problemima - ne žele da problematizuju psihijatriju kao instituciju - na psiholozima je da se bave mentalnim zdravljem - veliki broj značenja duševnog zdravlja, transpsihijatrijska značenja -- pustiti to filozofima, sociolozima, antropolozima, psiholozima... - zdravstveno osiguranje ne prepoznaje duševno zdrave kao legitimne potražioce psihijatrijske pomoći -- no moniz ---> psihijatrizovanje, patologizovanje "teškoća đivljenja", nepatoloških stanja |
|
|
mogu li se duševno zdravlje i duševna bolest odrediti objektivno, naučno? |
ne- one su nužno vrednosne kategorije |
|
|
Džon Ving o naučnom određenju duševnog zdravlja |
- ono što je praktično, naučno je korisno - a to je prevencija bolsesti (eventualno otpornost na bolest) - duševna bolest je stvar umeća, mita i socijalne tradicije, a ne nauke |
|
|
Zašto bi, po Kecmanoviću, psihijatre trebalo da zanima duševno zdravlje? |
- i onaj ko je poremećen, nije potpuno poremećen: psihijatri se u terapiji oslanjaju na činjenicu da postoje neki zdravi potencijali u ličnosti pacijenta, na koje se treba osloniti, i koje treba jačati - važnost kategorije duševnog zdravlja u psihijatrijskim istraživanjima (kontrolne grupe) -- duševno zdravlje ima brojne oblike; može sse biti manje ili više duševno zdrav - duševno zdravlje je mera uspeha terapije (+pitanje cilja tretmana..) ***cilj psihijatrijskog tretmana je povećanje normalnog stanja i smanjenje poremećenog
|
|
|
mera uspešnosti definicije duševnog poremećaja |
definicija je dobra u onoj meri u kojoj se njenom primenom minimizira broj lažno pozitivnih i lažno negativnih slučajeva |
|
|
važnost postojanja precizne definicije duševnog poremećaja |
- primer ranog tretmana psihoze - psihijatrijska istraživanja -- utvrđivanje incidencije i prevalencije |
|
|
da li se korošćenjem dobre definicije uspešno razlikuju duševno poremećeni od neporemećenih? |
- ne; mi ne znamo tačno šta je duševni poremećaj --> odr. definicija omogućava da se uspešno razlikuju poremećeni od neporemećenih u skladu sa dijagnostičkim kriterijumima te određene definicije |
|
|
relevantnost koncepta duševnog poremećaja izvan psihijatrije |
- pravo - zdravstveno osiguranje - stigma |
|
|
paritetni zakoni |
duševni poremećaj u širokom smislu, težak duševni poremećaj, duševni poremećaj koji ima biološku osnovu |
|
|
Tomas Sas |
- duševni poremećaj ne postoji - bolest posotoji samo ako ima organo-patološku osnovu - "duševni poremećaji" su problemi življenja, moralni problemi, koji se etiketiraju kao duševni poremećaji - Sasa nazivaju eliminacionistom, ali može se reči i da je socijalni konstruktivista; Kecmanović se ne slaže- misli da je on pre naturalista ili objektivista, a ne soc. konstruktivista |
|
|
simbolički interakcionizam |
duševni poremećaj postoji jedino kao socijalna konstrukcija |
|
|
da li je neophodan pojam, određenje duševne bolesti? |
Jablenski: ne -- 1) bolest je prazan pojam, nejasan; 2) stigma |
|
|
vrednosno određenje duševne bolesti |
- esencijalisti, naturalisti, objektivisti: duševna bolest nije vrednosna kategorija, ona je nešto što je prirodno dato, onjektivna činjenica, vrednosno neutralna
vs
- duševni poremećaj je vrednosna kategorija; on ne može postojati izvan vrednosnog sistema, izvan datog društva (socijalno-konstruktivističko stanovište) |
|
|
Kristofer Burns |
- povezuje objektivno dato u socijalno konstruisano: ono što je objektivno dato je smanjena sposobnost obavljanja specifičnih i vitalnih zadataka za datu vrstu, koji su određeni u evoluciji --- statističko odstupanje od proseka vrste (vrednosno neutralno, objetkivno); da bi odstupanje postalo poremećaj, mora se, u datom socijalno-političkom okruženju smatrati nepoželjnim |
|
|
upotreba generičke definicije duševnog poremećaja |
- pomoćiće psihijatrima i kliničkim psiholozima u uspešnom razlikovanju normalnog od patološkog - moćiće se primeniti na svaku pojedinačnu vrstu duševnog poremećaja |
|
|
definicija duševnog poremečaja u DSM-IV |
A Klinički značajan ponašajni ili psihički sindrom ili obrazac koji ispoljava pojedinac B Udružen je sa psihičkim bolom ili onesposobljenošću ili sa značajno povećanim rizikom da osoba umre, doživi bol i iskusi onesposobljenost ili značajan gubitak slobode C Ne sme da bude naprosto očekivani i kulturno sankcionisani odgovor na određeni događaj D Izraz je ponašajne, psihološke ili biološke difunkcije u pojedincu E Duševni poremećaji nisu ni devijantno ponašanje, ni sukob prvenstveno između pojedinca i društva, osim kada su devijacija i sukob simprtom disfunkcije u pojedincu ostalo: F Nema te definicije koja primereno specifikuje tačne granice duševnog poremećaja G Nedostaje konzistentna operacionalna desinicija koja bi pokrivala sve situacije |
